0.00 €
Letter to a Serbian Friend
Pismo srpskom prijatelju
Keywords: Spomenik; Monumet; Stefan Nemanja; Emit Kusturica;
More...
Keywords: Spomenik; Monumet; Stefan Nemanja; Emit Kusturica;
More...
Keywords: Spomenik; Monumet; Stefan Nemanja; coruption; system of public procurement;
More...
Keywords: Spomenik; Monumet; Stefan Nemanja; coruption; system of public procurement;
More...
Keywords: Monumet; Stefan Nemanja; coruption; system of public procurement;
More...
Keywords: Serbia; Belgrade Waterfront; construction site accident; political statements; Aleksandar Vučić;
Toliko, više od tri miliona osoba dakle, pogine u Sjedinjenim Državama tako što padne s prozora. To Vučić kaže ovako: „U SAD na svakih deset sekundi pogine jedan perač prozora“. Što znači da ih 8.640 pogine na dan i 3.153.600 za godinu. I za državu od preko 300 miliona žitelja, 3 miliona stradalih na prozorima je previše. Vučić je potegao hiperbolu, reći će dobronamerni čitalac, hteo je da kaže da se nesreće događaju (u Sjedinjenim Državama rekli bi – shit happens, naročito kad se peru prozori). Ali, zašto je potrebno da pogine preko tri miliona perača prozora da bi se smrt dvojice radnika predstavila kao događaj na koji ne treba obratiti previše pažnje jer zaista – nesreće se događaju?
More...
Keywords: Serbia; public debate; media; Peščanik; Vesna Pešić; Minister of Police; Court of Appeal in Belgrade;
Kako pišu dnevni list Danas i portal Insajder, Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio presudu Višeg suda po kojoj su Vesna Pešić i urednice portala Peščanik proglašene krivima za povredu časti i ugleda ministra policije. U čemu se sastoji ova povreda? Navodno, u tvrdnjama koje je u tekstu „Dosoljavanje“ iznela Vesna Pešić, da je „glupost ministra policije nenadmašiva i nepredvidiva“, te da je ovom ministru „dodeljena uloga da ispadne najgluplji“. Ostavimo sada po strani domaće i evropske zakone i sudsku praksu koji nalažu da nosioci javnih funkcija moraju biti tolerantniji na kritička mišljenja, čak i kada se ona služe jakim i bombastičnim izrazima – time su se bavili i svakako će se tek baviti pravnici stručni za ova pitanja. Osvrnimo se umesto toga na rečenicu iz obrazloženja presude, u kojoj se kaže da tvrdnje koje u svom tekstu iznosi Pešić „ne doprinose javnoj raspravi i nisu usmerene na rešenje problema.“
More...
Keywords: Serbia; Belgrade Waterfront; national monument; Stefan Nemanja; public space; political system; ideology; Dimitrije Tucović;
Pobedničko rešenje spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu privuklo je veliku pažnju javnosti. Kritikovani su idejna zamisao spomenika, a posebno njegove megalomanske dimenzije. Pouzdanija saznanja o svemu tome imaćemo kada vidimo relevantne dokumente u vezi sa ovom inicijativom, ali već sada su jasni njeni kontekstualni okviri koji zaslužuju širu analizu. Javni spomenici su kompleksne artificirane celine, najčešće skulptorska i arhitektonska dela, koja memorišu i promovišu ličnosti, događaje i ideje u javnom prostoru. Zbog svog velikog značaja i simboličke moći oni su od najranijih vremena bili strogo kontrolisani od strane vladajućih elita. To su ogledala vlasti koja ih podiže, čuva ili uništava: javni spomenici po pravilu odražavaju ideološke osnove nekog političkog sistema, pa radikalnije smene vlasti često obuhvataju i njihovo rušenje. Koncepti postavljanja javnih spomenika menjali su se u različitim političkim sistemima i uvek su bili povezani sa društvenim, političkim, kulturnim i prostornim kontekstom svoga nastanka.
More...
Keywords: Serbia; Belgrade Waterfront; construction site accident; politics; political statements; Aleksandar Vučić;
U združenoj akciji pranja građevinskih investitora, predsednik države i predsednica vlade su u odvojenim, a ipak sinhronizovanim nastupima pevali istu pesmu: ko zida taj i gine (neopravdano od „babine“ ruke, ali opravdano od nemara poslodavca), ko radi taj i greši, ko zine taj i laže. Pesmu je desetak dana ranije najavio gradonačelnik Beograda kada je izjavu o pogibiji radnika koji je rukama pokušavao da zadrži potporni zid započeo rečima „Beograd jeste grad kranova i jedno veliko gradilište i tome se svi radujemo“. A kad vođe države i njenog glavnog grada krenu da se utrkuju ko će kreativnije da opere institucionalnu zapuštenost i razulareno bezakonje, onda nije čudno što je predsednik države našu zastrašujuću seriju pogibija na radnim mestima pravdao „podatkom“ da u Americi na svakih deset sekundi pogine po jedan perač prozora. Narednog dana se izvinio gledaocima što je „ispao glup“ i pravdao se umorom (pa neće valjda da se pravda zlom namerom?) ali nije objasnio čime su uzrokovani svi drugi „podaci“ kojima redovno zasipa javnost: da je čeri paradajz nastao mutacijom gena jedne odvratne životinje (a Simka čokolade se prave od lešnika i krave?) ili da je on na izborima osvojio najviše glasova u novijoj istoriji ili da smo (u bilo čemu pozitivnom) u vrhu (bilo koje) rangliste ili…
More...
Keywords: Serbia; Belgrade; tribune; Faculty of Philosophy; politics; architecture; contruction; urban planning; monuments and heritage; corruption;
5. tribina (ukupno 24-a) u drugom ciklusu Nije Filozofski ćutati na Filozofskom fakultetu u Beogradu održana 31.10.2019. pod naslovom „Čas anatomije: Mapiranje savremene destrukcije Beograda“. Govore Branislav Dimitrijević (Visoka škola likovnih i primenjenih umetnosti), arhitektica Ksenija Radovanović, Dušan Čavić i Dušan Šaponja (Inicijativa građana #NeDamKej); moderator Nenad Makuljević (Filozofski fakultet UB).
More...
Keywords: Serbia; Belgrade; Belgrade Waterfront; corruption; transparency; Ada Ciganlija;
Apsurdistan, skeč Monti Pajtona, „mačije jebalište kojim upravljaju lakrdijaši, psihopate i seoski cirkuzanti“, razni su nazivi kojima ljudi koji su zadržali bar malo razuma i zdravog rasuđivanja opisuju privid države u kojem živimo. Pokušaji da se pronađe logika i racionalno opravdanje za poteze vlasti unapred su osuđeni na propast. Izuzev ako ne pokušate da primenite jednostavnu, staru, čarobnu formulu – pratite novac. Ne ruži se Beograd zbog toga što ga Vesić „mrzi“. Ne kupuju se dodatni gaćoliki novogodišnji ukrasi svake godine zbog toga da bi se neko iz vlasti inatio sa „tviter populacijom“. Ne grade se fontane da bi se promovisao kič kao novi kulturni standard. Novac, braćo, a ne kič i estetika. Pare. Lova.
More...
Keywords: Serbia; Belgrade; Belgrade Waterfront; NOB; heritage; monument; Belgrade assembly; politics;
Pre neki dan surfujući po internetu naišao sam na vest koja mi je privukla pažnju. Nevelika, ne mnogo informativna, odnosila se na poslednju sednicu skupštine Beograda. Pisalo je, vrlo kratko, da je odlučeno da se Spomenik obalskim radnicima palim u NOB-u sa svog mesta na obali Save u Savamali premesti na neko drugo mesto. Pa sam na tviteru objavio sliku spomenika i napisao komentar, sasvim kratak, kakav već može da bude: „Spomenik obalskim radnicima palim u NOB, rad vajara Radete Stankovića skoro sedam decenija je na svom mestu, na obali Save. Gradska vlast, po poslednjim vestima, će ga negde izmestiti. Sklonost da sve stvoreno pre njih preprave, premeste ili unište je neshvatljiva“. Moj tvit je privukao solidnu pažnju na mreži a sudeći po komentarima i oko 1.000 lajkova mnogima se i dopao. Nekima naravno nije, a gradska vlast je na moju izjavu, kako su nazvali moj mali tvit, reagovala zvanično i oštro.
More...
Keywords: Serbia; Belgrade; Belgrade Waterfront; politics; Siniša Mali; Marija Mali; marital quarrels;
Bračni život, to je u prinicipu isterivanje trivijalne rutine, ali može da bude i gadna, zamršena stvar. Tipičan je primer mlakonje koji se svakome sklanja sa senke, ali se ohrabren mrakom, pred moguća noćna šaputanja na jastuku, hvali onoj koju više ničim ne može da impresionira: „Slušaj, danas sam tako odbrusio šefu, da su mi svi čestitali, bravo Mile, svaka čast, tako su rekli“. Mile ili Siniša, svejedno. Porodične razmirice lordmera Beograda Siniše Malog njegova su lična stvar. Uglavnom. Sve dok gradonačelnik, u gorljivoj čežnji da bar pred ženom izađe iz guste i mračne senke svog antiharizmatičnog šefa, ne izusti rečenicu od koje bi normalni stvor izumro od sramote: „Slušaj, draga dušo moja, ja sam onaj koji je poslao razbojnike da ruše Savamalu. Nema šale sa mnom ovakvim!“
More...
Keywords: Serbia; Belgrade; Judiciary; Slobodan Keranović; Nebojša Stefanović; Savamala; media; NIN; corruption and transparency;
Narativ sudije Slobodana Keranovića u parnici Nebojše Stefanovića protiv NIN-a i novinarke Sandre Petrušić je sudska presuda baš onako i onoliko koliko je Stefanovićeva „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom (primer grada Beograda)” odbranjena na Megatrendu – doktorska disertacija. Liči na presudu, ima broj, izrekao ju je sudija, ima i dispozitiv kojim se (kako je bilo očekivano) odlučno usvaja Stefanovićev tužbeni zahtev, obrazloženje se proteglo na preko dvadeset strana. Liči, ali nije. Isto kao što je Stefanovićevo pisanije fingirani doktorat, Keranovićevo je fingirana presuda. Teško je reći koji je od ova dva teksta društveno opasniji. Da li je to univerzitetsko priznanje (ma kakav da je univerzitet) da je jedan prepisan, prepričan i otužno nenaučan spis – ipak doktorat ili je to sudsko izlaženje u susret aktuelnom političkom moćniku, koje je predstavljeno kao sudska presuda i – kao takvo – podržano trećom državnom vlašću (ma kakva da je država)?
More...
Keywords: Serbia; media; politics; NIN; Nebojša Stevanović; judiciary and law; police and security; corruption and transparency;
Samo dan posle besmislene odluke suda da kazni nedeljnik NIN zbog narušavanja ugleda Nebojše Stefanovića u ulozi ministra policije, on je izgovorio da je važno da svaka zemlja pokaže „da joj je zakon važniji od politike“ – i ostao živ. Naravno, reći će on i da – „presuda NIN-u pokazuje da sam govorio istinu“. Ni manje ni više, presuda suda bez integriteta potvrda je istine. Nama ostaje da se pitamo da li visoki funkcioneri ove države zaista veruju u to što govore ili nas prave magarcima. Naravno, ne valja ni jedno ni drugo, a zapravo je teško reći i šta je gore od ta dva. Kao da je Božić Bata odlučio da na prelazu 2016. u 2017. donese pregršt poklona čelnicima iz redova SNS-a. Prvo je komisija Fakulteta organizacionih nauka poklonila doktorat Siniši Malom, utvrdivši na idiotski način da nije reč o plagijatu (kažu, Beogradski univerzitet ne poznaje instituciju kompjuterskog programa za otkrivanje plagijata), a onda je i sud Stefanoviću u ulozi ministra policije poklonio „istinu“. O tome smo ovde već pisali, ali hajde da ponovimo. Sudija kaže da ne zna ko je rušio u Savamali, ali pouzdano – i krajnje nelogično – zna da to nije bio Stefanović (da li u ulozi ministra policije ili ne, sudu je svejedno). A sud to ne zna jer policija to nije utvrdila.
More...
Keywords: Serbia; Belgrade; protests; politics; Siniša Mali; corruption and transparency;
„Ako vlast stalno laže, posledica nije da verujemo lažima, već da niko više ne veruje ni u šta. Vlast koja laže, te laži neprestano gomila i zato mora stalno iznova da piše svoju istoriju… Narod koji ne može više nikome i ničemu da veruje, ne može ni da odlučuje. Tako mu se uskraćuje sposobnost za bilo kakvu akciju, a naročito sposobnost da misli i da prosuđuje. Sa takvim narodom možete da radite šta hoćete.“ Ove reči napisala je hrabra i mudra Hana Arent. One su, nažalost, primenjive ovde i danas. Verujem da neće biti i primenjene. Verujem da nećemo dozvoliti da budemo narod sa kojim ova vlast može da radi šta hoće, čak i kad arogantno laže, nasilničkim govorima.
More...
Keywords: Serbia; Belgrade; politics; protests; NDBG; Belgrade mayor; Siniša Mali; corruption and transparency;
Inicijativa NDBG je poslednjih dana i nedelja opet u centru pažnje domaće javnosti. Redovne akcije ispred gradske skuštine, u kojima se gradonačelnik Beograda poziva na odgovornost za gruba kršenja zakona i civilizacijskih vrednosti, usledile su nakon još jednog impozantnog skupa organizovanog u njihovoj režiji. Naime, samo dva dana nakon intervjua Marije Mali KRIK-u, Inicijativa je organizovala sedmi po redu protest u centru Beograda. Prema rečima organizatora, u državi u kojoj vlada nepravda, Dan državnosti obeležava se na ulici, a ne na prijemima. Kao i ranije, Inicijativa se oslonila na spremnost građanki i građana da aktivno učestvuju u procesu organizovanja i realizovanja protesta – putem deljenja sadržaja na društvenim mrežama, štampanja i lepljenja plakata po zgradama, samoinicijativnim obaveštavanjem prijatelja i poznanika, doniranjem novca i, najvažnije, sopstvenim prisustvom. Procene govore da je bilo između 7 i 10 hiljada ljudi, a na poslednjih nekoliko okupljanja broj demonstranata je išao i do 20 hiljada. Osim odlučnosti da, uprkos pretnjama, prisluškivanjima, prijavama i medijskoj blokadi, istraje u zahtevima, NDBG još jednom dokazuje da je društvena snaga koja je u stanju da, bez postojanja infrastrukture karakteristične za stranke na vlasti i bez ozbiljnih finansijskih resursa, mobilizuje hiljade građana za samo 48 sati.
More...
Keywords: Serbia; Belgrade; Belgrade Waterfront; Savamala; illegal demolition; criminal law;
Policijski službenik Goran Stamenković je zbog nezakonitog postupanja tokom rušenja Savamale kažnjen ispod zakonskog minimuma, iako je prema odluci suda došlo do teške povrede prava tri građanina i štete od preko 1,5 miliona dinara. Tako su ispunjeni uslovi da policajac Stamenković ne dobije otkaz i da praktično ne snosi nikakvu odgovornost. Trenutni bilans pravde za rušenje Savamale je 3.000 dinara, koliko je „Goranče” morao da plati sudske troškove. Šef smene dežurne službe policije Stamenković je po naređenju još uvek neidentifikovanog „vrha policije” postupao suprotno zakonu tokom rušenja Savamale i nije sprečio ugrožavanje bezbednosti građana i njihove imovine. Uslovno je kažnjen zatvorom zbog nesavesnog rada u službi u trajanju od pet meseci. Kazna se neće izvršiti ako Stamenković u sledeće dve godine ne izvrši novo krivično delo. Međutim, uslovna osuda nije trebalo da spreči Ministarstvo unutrašnjih poslova da pokrene disciplinski postupak protiv Stamenkovića (pogledajte odgovor MUP-a na pitanje o tome).
More...
Keywords: Serbia; Belgrade; Belgrade Waterfront; Simpo; Iskra; expropriation; transparency;
Od ukupno 3,3 milijarde dinara, približno 30 miliona evra, koliko je država potrošila na eksproprijaciju objekata u okviru izgradnje Beograda na vodi, većina je izdvojena za zgrade kompanija Simpo i Iskra. Obe zgrade se nalaze između autobuske stanice u Karađorđevoj ulici i Geozavoda u Hercegovačkoj ulici u Beogradu. Najveći proizvođač nameštaja u Srbiji je na ovom mestu još osamdesetih godina prošlog veka izgradio reprezentativni izložbeni salon, a tik uz njega, sa prepoznatljivom staklenom fasadom, pripijen je poslovni objekat Iskre, nekadašnjeg slovenačkog giganta jugoslovenske elektronske industrije. Oba zdanja su od prošle godine u vlasništvu srpsko-arapske kompanije Beograd navodi. U Ugovoru o zajedničkom ulaganju u projekat Beograd na vodi koji su u aprilu 2015. godine potpisali Republika Srbija i privatna firma iz Emirata Belgrade Waterfront, ove dve zgrade se navode kao investicija Republike Srbije u zajedničku firmu Beograd na vodi. U Ugovoru piše i da zgrade imaju po 1.200 kvadrata, kako se navodi i u dokumentima katastra.
More...
Keywords: Serbia; Belgrade; Belgrade Waterfront; Sava Square; Stefan Nemanja; monument; human rights;
Iako je postavljanje spomenika uveliko u toku i iako brojni stručnjaci, pojedinci i organizacije (Evropa Nostra – Srbija, Akademija arhitekture, Društvo konzervatora Srbije) već više od dve godine govore u vetar, iznoseći brojne validne argumente zbog čega je planirani i izvedeni spomenik Stefanu Nemanji neprihvatljiv, kao što je neprihvatljivo i rešenje Savskog trga u celini – koliko god da se o ovome govori i piše, još uvek je moguće dodati neki argument pride. Što je i motiv za nastanak ovog napisa. Okosnicu Savskog trga čini zgrada Glavne železničke stanice, podignuta od 1882. do 1885. godine prema projektu austrijskog arhitekte Vilhelma fon Flatiha, čiju je razradu izveo domaći arhitekta Dragutin Milutinović.
More...
Keywords: Serbia; Belgrade; Belgrade Waterfront; new building opening ceremony; politics; Aleksandar Vučić;
„Želim da pozovem sve građane u Srbiji da dođu i vide koliko je lepo“ – to je ukratko politički program tekućeg režima. Sažeo ga je i precizno izneo sam Vučić, kada je u subotu svečano otvorio jednu stambenu zgradu u Beogradu (na vodi). Šta je tačno lepo, ostalo je neizgovoreno. Možemo da nagađamo na šta se mislilo – na fasadu, ili na hodnike i zajedničke prostorije (bazen i teretanu) u zgradi, ili na stanove, ili na okolinu, ili na pogled s prozora i terase… Dalje već možemo da zamislimo: svakog jutra na ulazu u zgradu okuplja se grupa radoznalih žitelja Srbije voljnih da uživaju u lepoti. Dočeka ih vodič (recimo upravitelj zgrade ili Vučić lično) i zajedno kreću u obilazak. Bućnu se u bazenu, provežbaju u teretani a onda krenu u individualne posete po stanovima da bace pogled s terase ili prozora. Na kraju ture, na rastanku, ljubazni vodič ili Vučić sam pozdravljaju ih rečima – vi ovako nikada nećete živeti, ali ste barem videli koliko je lepo.
More...