We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Satima je sjedio na kamenu, u hladovini ispod drveta, zagledan niz dolinu, u mrka kamena brda što su mu zatvarala vidik i potezao dimove iz lule, koju je donio iz Galicije, gdje je kao golobradi mladac ratovao, a od koje se nije lako odvajao.
More...
The aim of this paper is to examine Alasdair Gray’s Poor Things and Janice Galloway’s The Trick is to Keep Breathing, two well-known examples from contemporary Scottish fiction, to see how these novels portray and employ doctor-patient interaction in their respective narratives. Despite their various technical and thematic differences, both novels have female patients encountering male doctors. The paper argues that even in the fictional realm the doctor-patient interaction is almost always a gendered and asymmetrical one.
More...
Sutradan je zaista došao. Bila sam u dvorištu i mela opalo lišće po stazama. Sandro je povikao s dvorišnih vrata: - Hej, mala vještice, kaži, kako ti je to uspjelo? Šta si starom u kavu stavila?! -Tko ste vi, neodgojeni?Ja vas ne poznajem! -Jebi se! Ne poznaješ svog rođenog brata?! Pa ti si sasvim poludjela?! - Svog brata Sandra godinama nisam vidjela, ali ga dobro pamtim. Vi mu nimalo niste nalik. On nije bio ni debeo ni ćelav, a niti je prostačio kad sam ga zadnji putvidjela!
More...
Čuvenu priču sa Biblijom! I, ne samo to, Anne je godinama bila uz mene, dok sam se probijala kroz lavirinte njemačkog socijalnog sistema, dok su me njihovi psiholozi terapirali da bih se sa odrastanjem razvila u stabilnu ličnost.
More...
Probudila se da bi išla na božićnu misu. Uzeo sam je za ruku da joj pomognem da se digne iz kreveta i smjesti u invalidska kolica. Učinila mi se lakšom i prozirnijom od snježne pahuljice. U velikom dnevnom boravku stolice su bile poredane oko stola. Sveštenik Modeste kasni zbog stanja na putevima, kaže sekretarica. Guram Mammu do bara gdje vjernici pristupaju pričesti prije vremena različitim pićima. Uzimam za nas dva Camparija, nije Božić svaki dan, makar slavlje počelo i četrdeset osam sati ranije. Ona, koja je inače krajnje pristojna osoba i pozdravlja sve one koje čuje oko sebe, ne obraća pažnju ni na koga. Ruke joj drhte. Iz predostrožnosti ih obujmim svojim, pomažem joj da prinese piće usnama. Lice joj se razvedrava. Svjesna je onoga što pije.
More...
Živa priroda posjeduje čitavu punoću nesalomive vlasti nad čovjekom, ona može da kažnjava i oprašta, da diže dušu u nebesa ili da je spušta u same ponore, ali čudno je to što ne zna da govori, zatvorila se, odmakla od nas, ostavivši proročanski nerazjašnjen jezik u svom putnom kovčežiću... Njeni nejasni zvuci, lišeni spoljne orkestracije, neprekidno se drobe, gube samokontrolu, kada svaki živi stvor viče, nadmećući se jedan s drugim, trudi se da nadviče - i eto, ta neobuzdanost krikova, šum vjetra i kiše, škripa drveća, jecanje i hroptanje bića koja umiru odjednom se po nečijoj volji neočekivano slijevaju u koral, koji i lovi naša duša, bezrazložno se mučeći. „I duša s dušom govori."
More...
Neću se pravdati što ti pišem sa zakašnjenjem, neću ti nuditi isprike da ih prihvatiš, ja sam takva, otvorena i jasna. Ne nazivam stvari poznatim imenima, već tkam za sebe imena po svojoj želji, kao i rječnik koji mi odgovara. Da li je svaka tvoja čitateljka zadivljena i da li je svaka poruka koju ti neko pošalje vrijedna divljenja!?
More...
Zakrčalo je u zvučniku. Neki bezlični glas izgovorio je Bju'li. Mama i ja smo već od prethodne stanice stajali nervozno na vratima i čekali da se voz zaustavi. Pritisnuo sam dugme. Začu se zvuk ispuštanja vazduha pod pritiskom i vrata su kliznula u stranu. Brzinom smo zgrabili prtljagu i izletjeli iz voza koji nikoga ne čeka.
More...
Do željezničke stanice u Kopačima krave su se dovezle u zadnjem vagonu. Od Kopača do Kunova je veoma dug put - nekoliko dana hoda - ali za krave cijela hefta. Tog jutra, kada su krave pripremali na put, mnogi su poželjeli da ih isprate. Taj ispraćaj nisam ni ja želio propustiti. Sredulja više neće biti moja briga.
More...
U trećem razredu srednje osnovali smo bend, moj u bliskoj budućnosti mrtvi frend i ja. Ošišan sam na „irokezu", krijesta mi je tek malo manja od Wattiejeve iz Exploiteda. Morao sam je držati uspravnom uz pomoć ljepila. Osim za frizure, ljepilo smo koristili i za snifanje koje smo u Rijeci nazivali „kačenjem".
More...
Кад је пожурио сјести на сједиште с којег је устала пуначка жена, мислио je само на то како су му ноге уморне и како се нико од мушкараца није с њим, као no обичају, нагуравао да сједне. Успио je брже од њих заузети изненада упражњено сједиште јер се једна жена није, попут већине других, на вријеме припремила да сиђе.
More...
Орсон Велс међу прстима држи цигару чија се дужина никада не мијења, мада је стално упаљена и он свако мало увуче големи облак дима дубоко у плућа. Велсови зуби су нешто дужи и брада му je за нијансу свјетлија него на његовим најпознатијим фотографијама, али из оног крупног тијела излази једнако савршени баритон и дикција с којом боји ројеве циничних реченица изговорених сасвим незаинтересирано, онако успут, као да тиме само крати вријеме док чека конобара да му донесе нови коњак.
More...
Орашје, Босна, 1987. Лежим испод стола, слушам одрасле док причају. Мирис дима цигарета, шапат ситне кише која тихо милује прозор. Видим женске ноге јер ноге немају хлаче. Чујем мушки глас који говори јако, ноге се тресу, a глас узнемирен, испуњен журбом.
More...
Чула ce шкрипа кочница школског аутобуса. Услиједила je шкрипа вратница жељезне дворишне капије, a онда топот корака који су трчали преко дворишта. Нисам морала погледати на сат у кухињи. Било je четири и петнаест послијеподне.
More...
У зраку Техерана скупа су шапутали мирис прољетног бехара, воњ угљикмоноксида те парфема и отрова из Хиљаду и једнe ноћи. Град je лебдио у времену. Пред главном капијом Техеранског универзитета, на улици Азади, група студената одржавала je политичке протесте. Песница дигнутиху зрак, клицали су: „Смрт ропству!" С друге стране улице, група припадника Божије партије, вјероватно с боксерима и ланцима посакриваним no џеповима, викали су: „Смрт либералима!"
More...
Госпођа Фарохлека имала je педесет и једну годину, али била je лијепа и нашминкана као и обично. Сједјела je на веранди и љуљушкала се у америчкој столици за љуљање. Била je средина прољећа и кућу je испунио мирис наранчина цвијета. Госпођа Фарохлека с времена на вријеме затворила би очи, настојећи цијелим бићем уживати у мирису.
More...
Seličina je baka imala prijatelja za kojeg se govorkalo da je plaćenik neke tajne službe. Djed je koristio svaku priliku, pa i njega, za treskanje vratima. Podvikivanje da je u pravu.
More...