4.90 €
Preview
We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Цинцарски или Цинцар-хан једнаје од мало познатих јавних грађевина оријеиталне београдске вароши. Први пут налазимо га на аусгријским плановима Београда, сачињеним 1789. године. Уцртан је на савској падини, у делу града познатом као Српска варош, преко пута Митрополиjе.
More...
Чувени „Краљеви виногради” династије Обрсиовић, на Плавинцу код Смедерева, настали су на имању које је, према Леонтију Павловићу, кнез Милош купио 1829. године од неког ножара Мухамеда и тамо је подигао кућу.Чувени „Краљеви виногради” династије Обрсиовић, на Плавинцу код Смедерева, настали су на имању које је, према Леонтију Павловићу, кнез Милош купио 1829. године од неког ножара Мухамеда и тамо је подигао кућу.
More...
Београдска канцеларија (kalem) формиранa је 1702. године као финансијска институција задужена за надзор и прикупљање др- жавних прихода намењених издржавању војних посада на Београд- ском крајишту (serhat). Њена надлежност простирала се на терито- рију Смедеревског и дела Сремског санџака, који је, према одредба- ма Карловачког мира, остао у границама Османског царства. 1 Бео- градска канцеларија је такође располагала појединим државним приходима убираним на територији околних али и неких удаљених санџака, попут Никопоља и Силистрије.
More...
У Протоколу Крагујевачког суда за 1835. годину, под деловодним бројем 161. од 8. (20) августа, заведена је коначна пресуда о једном деобном спору чији корени сежу све до 1761, када је у Србији још увек била присутна непосредна османска власт. 1 Спор се водио међу наследницима имовине јеромонаха Спиридона, коју је он још 1761. оставио свом синовцу, попу Арсенију из села Брезовца.
More...
Један од кључних циљева спољне политике кнеза Михаила био је ослобађање градова од Турака. Да би га остварио, кнез Михаило је морао да разреши поједине проблеме на унутрашњем плану. Морао је пре свега да укине Устав из 1838. године, пошто је по њему Порта имала права да спречи постојање народне војске у Србији, а настојао је и да дипломатском акцијом примора Порту да уклони своје трупе из утврђених градова у Србији, као и да склопи што ви- ше савеза са суседним балканским хришћанским државама. После бомбардовања Београда 1862. године кнез Михаило је употребио сву своју вештину да уклони турску војску из утврђених градова.
More...
Велика Британија била је један од најпостојанијих савезника Османског царства. Целовитост и самосталност Османског царства, колико год слабо оно било, били су гаранција за бројне и сложене британске интересе на Блиском истоку и у Индији. Споменути принцип није се мењао током читавог 19. века, али је за време трајања Првог српског устанка (1804 – 1813) савезништво Лондона и Цариграда пролазило кроз бројна искушења, да би 1806. године, пошто је у Цариград стигао утицајни француски конзул Себастијани, две државе дуже време биле у непријатељству. И поред тога, Велика Британија никада није била наклоњена тежњама балканских хри- шћана. Истина, британској јавности није баш било јасно шта се од 1804. до 1813. заиста догађало у Србији, због чега је све до свог коначног пораза Први српски устанак називан побуном или хајдучијом, али су британски амбасадори у Цариграду и вицеконзули у Травнику и Букурешту с пажњом пратили развој догађаја у устаничкој Србији.
More...
Од најзначајнијих уставобранитељских првака Томе Вучића Перишића, Аврама Петронијевића и Илије Гарашанина први је био највећа сметња за придобијање српског јавног мњења за покрет после доласка на власт кнеза Александра Карађорђевића. Као идеолог уставобранитељског покрета Милутиновић је то уочио и преко више својих штампаних радова (прозних и песничких) покушао је да оправда Вучића и објасни његове поступке као нужне и потребне за Србију тога времена. Неколико занимљивих списа којима је то био циљ остали су у Милутиновићевој оставштини нештампани, а поред осталих и концепт одбране Томе Вучића Перишића под насловом Ђакова буна.
More...
Aft er establishment of administration in newly acquired provinces at southeast of Europe, because of frequent plague epidemics Habsburg Monarchy formed a sanitary safety belt at the border with Ottoman Empire. Th is paper will describe measures taken at Paraćin quarantine that, in the period 1718–1739 used to be one of the busiest. Organization of the quarantine, procedures and instructions sent by Royal court commission were aimed at preventive actions to protect population health.
More...
Th e plague in history left many consequences on society, not just on population itself, but also in cultural, sociological and psychological sense. Although way to cure it was unknown for a long time, in time it was noticed that isolating infected persons, settlements or areas diminish destructive eff ects of the disease, but despite that knowledge in severe epidemics it was diffi cult to isolate settlements, and that amplifi ed consequences. Th e plague that spread from Ottoman Empire into Habsburg monarchy during their war (1737–1739) caused serious problems in Hungarian territory. Serbs, who lived there and fought the war as Austrian soldiers, were engulfed by that epidemic that spread outside area of direct battles and military camps. Th is paper shows what fi ghting against this epidemic looked like in the microunits – Taban, i.e. Serbian part of Budim (Buda), Sentandreja (Szentendre) and village of Pomaz, what were diff erences between them, how they were isolated and where epidemics left strongest marks. Paper is primarily based on unpublished archive materials from Fond “B” of Archive of Serbian Academy of Science and Art in Sremski Karlovci, mostly written by priests to Budim bishop Vasilije Dimitrijević.
More...
