We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Osvetljenje. Na jednoj strani monah u beloj mantiji, pripadnik nekog reda koji nije jasno određen, a na drugoj muškarac u radnoj crnoj policijskoj uniformi. U dnu crvenokosi dečak, koji ima oko trinaest godina, u džinsu. Stoji okrenut svima leđima, očigledno nezainteresovan onim što mu se govori. Okreće u rukama Rubikovu kocku, ili neku spravicu za igranje, kako bi ubio dosadu. Na rukama su mu lisice. S vremena na vreme gleda sa strane na one koji razgovaraju
More...
The present study addresses several delicate and disturbing issues of the editing and publishing of Shakespeare’s drama, based on the reconstruction of the plays from prompt books, as well as reliable or not quarto editions. While closer than ever to the desirability of a truly, most needed, critical edition, the versions of Shakespeare’s complete works differ significantly in also including or not several plays previously considered to have been apocryphal.
More...
Набоков нам је познат као научник, као песник, као прозаиста, као књижевни стваралац – есејиста. Али, ево где га упознајемо и као драматурга. Написао је четири комада. Са једним од њих, Проналазак Валца1 , читалац се упознаје на страницама часописа „Новый мир2*“, три друга, колико ми је познато, угледаће светлост у оним нашим издањима које ми називамо позоришним, тј. која имају непосредну везу с позориштем.
More...
Drama “Cijeli život” napisana je 2007. godine i bila izvođena u koprodukciji KUD Intergali, Gledališča Glej i Mestnega gledališča Ljubljana.
More...
Neuredna soba tinejdžera. Desno su vrata. Sin sjedi za stolom i bulji u monitor računala. Na zidovima su posteri slavnih glumaca i pjevača.
More...
Сцена представља затворску ћелију. На фронталном зиду примећује се име „Душица“, незграпно исписано.
More...
Established with the aim of magnifying and immortalizing the actions of the king, the royal panegyric is one of the many vestiges through which the rulers of Abomey express their wisdom and intrinsic values without which this ancient kingdom could not resist the French penetration. The Panegyric of King Béhanzin is an example. But recited at the beginning, the panegyric in its execution gives place, thereafter, to a real popular spectacle through which the actors seek to communicate to the public of the cardinal values without which a nation could not be built and developed. The present study, by means of dramatic analysis and content analysis, addresses the phenomenon and demonstrates the theatrical dimension in the execution of this rich cultural heritage. The Panegyric of King Béhanzin will serve as a support for reflection. Two key themes are discussed: the analysis of the theatrical dimension of the panegyrics and the apprehension of the philosophical scope that these pieces transmit.
More...
L’article présente la manière dont les textes de I.L. Caragiale peuvent être étudiés du point de vue de l’opéra épique pour acquérir les notions de théorie littéraire. Leur réception comporte plusieurs étapes, depuis la présentation du texte (à travers la lecture initiale) jusqu’à l’interprétation extensive par quelques méthodes du commentaire littéraire. Ainsi, les œuvres épiques de ce sont une source thématique importante, activant la sensibilité et la réceptivité des étudiants
More...
The novel describes the story of a „make – believe.” But what was at first considered to be only a game, turns into something more serious. A few people close to a German tycoon make up their mind to re-build the village where this billionaire was born. In Lindenfeld all villagers were dead and the place was colmpletely abandoned. In order to surprise their boss, some businessmen decided to make this place look alive again. They hired many other people, like actors, painters or workers. After a time, the people involved in this act feel their life has changed in a better way. Fiction and reality merge, and the characters become aware they take part in a „superior game.”They re-create not only a village but life itself. To re-build or more than that, to bring about a whole world expresses the human endeavour to overcome our mortal condition.
More...
Sono appeso in un armadio. Mi preparo alla battaglia finale. Detesto gli abiti che, da anni, mi appendono addosso. Spesso sono mal stirati e mal lavati, non freschi… Mentre io amo l’ordine e la pulizia.
More...
Алексa Шантић (1868–1924) дао је важан допринос развоју драмске уметности у Мостару: деловао је као глумац, као руководилац драмске секције Српског пјевачког друштва Гусле, као уредник часописа Зора и као драмски писац. Најпознатији његови комади су: Под маглом (1907), Хасанагиница (1910), Анђелија (1911), Немања (1920) и Пред капијама Светог Петра (1921). Препознао је да је српска народна поезија значајaн извор за драмске текстове. Два пута се враћао теми Хасанагинице, но није успео да ово дело заокружи како је намераво; оставио је план како би требало да изгледа коначна верзија лирске драме. Критика није била много блаконаклона према његовим драмским остварењима. Као драмски писац допринео развоју драмске књижевности у Босани и Херцеговини.
More...
У драмском рукопису Александра Поповића песме/сонгови заузимају изузетно значајно место. Њима се исказују синтетички судови, превасходно из корпуса идентитетских ознака појединца и (националног) колектива. Такође, оне су инструмент којим писац успоставља континуитет с националном и европском културном традицијом, која се преиспитује различитим интертекстуалним стратегијама.
More...
Полазиште за истраживање у овом раду је концепт хероја као истовремено социолошког и књижевног конструкта. На примеру драме Ђенерал Милан Недић Синише Ковачевића у овом раду се разматра како су идеолошке и политичке промене у друштву условљавале промену доживљавања и разумевања националних митова и сходно томе њихову обраду у уметничким делима. На примеру историјске личности Милана Недића и његовог књижевног уобличења, овај рад настоји да покаже процес настанка хероја као слојевите структуре, који у себи има карактеристике трагичке кривице, народног издајника и борца за националне интересе, у зависности од историјског и идеолошког тренутка у којем се посматра његова личност и обликује његов драмски лик.
More...
У обимној критичкој грађи о литератури Данила Киша и Владана Деснице показана је њихова сродност поводом многих заједничких тема. Показало се да су заједничке теме два писца типолошки подређене уобличавању једне поетички повлашћене теме – смрти, што пресудно утиче на то да појединачни случајеви смрти око Кишових и Десничиних јунака прерастају у општу студију феномена смрти. У намери да покажемо једну другу врсту сродности јунака прозе целокупног опуса Данила Киша и романа Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице посегнули смо за констукцијом два повезана ентитета именована као „меланхолично биће” и „биће отпора”. У раду ће бити показано на већем броју примера како су јунаци ове литературе, по природи и приповедачком обликовном поступку, меланхолична бића, чиме су уведени у „предворје смрти” и на који начин не успевају да остваре своје увек желеће биће отпора. Да ли су меланхолична бића способна да пруже и у себи призову биће отпора постаће кључно питање. На крају рада феноменолошки ће бити размотрене позиције „артистичке свести” југословенске прозе оличне у делима Данила Киша и саме те прозе наспрам историјског и идеолошког поља деловања оличеног у наступању постмодернизма.
More...
Сатирични текстови Петра Пајића у контексту српске савремене сатире још увек су недовољно истражени. У раду полазимо од хипотезе да пајићевску сатиру одликује индивидуализација и субјективност која је присутна у досетки, шеретлуку, лукавству, препредености и погађа у центар ствари, па се као таква упечатљиво намеће читаоцу. Рад има за циљ да аналитичко-синтетичком методом размотри структуру сатиричних текстова Дневник нашег савременика. Закључено је да су они: 1. продукт бриге за егзистенцију и проблеме садашњег друштва, 2. критички, информативни, социјални, двосмислени, релаксирајући, 3. са троструком естетском валоризацијом (јунак, аутор, читалац).
More...
In the works of Clement of Alexandria pieces of Homeric verses surface from time to time as a testimony to a Christian truth or an interpretation of Scripture. Such instances in Gnostic writings presented evidence that these Gnostic writers treated Homer as their own prophet. It seems that in light of these accusations, Clement takes care to note that Homer did not understand the words he gave a voice to, any more than a raven does when he echoes what he hears. Furthermore, in all cases where Clement comes conspicuously close to implying a prophetic-like status for Homer, he does not fail to employ a phrase which explicitly divorces the poet from any theological authority.
More...
