Povodom izložbe i pratećih programa: Misliti Jugoslaviju 20 godina posle (Slobodni briselski univerzitet, galerija Salvador Aljende, Brisel, novembar – decembar 2011)
More...
U petak se u Beogradu sudski raspravljalo o Titovoj zaostavštini. „Farsa koju je vlast organizovala kako ne bi izgledalo da je samo država nešto stekla nakon Titove smrti“, rekao je na ročištu Josip Joška Broz, unuk. Osim Joške, predsednika vanparlamentarne Komunističke partije, na ročište je došla njegova sestra Zlatica. Jovanka, Titov sin Miša, unuci Svetlana i Edvard poslali su zastupnike.
More...
U gradu Konjicu, Bosna i Hercegovina, u koji sam veoma često odlazila u toku protekle dve godine radeći na Bijenalu savremene umetnosti u atomskom skloništu, u bunkeru, neviđenih razmera, što nam ga je hladni rat ostavio, građani vam pokazuju kuću Zuke Džumhura, a onda vam kažu: „U ovom gradu rođen je i Ante Marković.“
More...
Ante Marković bio je dijete Privredne reforme iz godine 1965. Titov režim suočio se s neodrživošću dotadašnjeg ekonomskog modela i privredne subjekte je u stanovitoj mjeri prepustio zakonima tržišta i realnom računovodstvu. Učinci su bili blagotvorni, možda i spektakularni. Zemlja je doživjela turistički boom, porasli su životni standard i kupovna moć, a na ulicama jugoslavenskih gradova pojavile su se, dotad nezamislive, saobraćajne gužve. S Privrednom reformom, koja se službeno tumačila i kao “uključivanje u svjetsku podjelu rada”, dovršen je i proces povratka Jugoslavije u zapadnu kulturnu hemisferu. Šezdesete godine bile su zlatno doba jugoslavenskog proljeća.
More...
Što je manje Jugoslavena na popisima stanovništva, to je više Jugoslavije na usnama hrvatskih nacionalista. Što je Jugoslavija u većoj mjeri bivša, to je hrvatskim nacionalistima aktualnija i potrebnija. Rijetki preostali Jugoslaveni ni izbliza toliko ne žude za Jugoslavijom kao oni koji bi ih – da nije bizarnih civilizacijskih tekovina i međunarodnih obligacija – bez suvišnih premišljanja dislocirali u plinske komore.
More...
Zabrinjava odsustvo interesovanja međunarodnih organizacija za predstojeći popis stanovništva u Srbiji. Nekadašnjih milion dve stotine hiljada nacionalno deklarisanih Jugoslovena u Jugoslaviji istopilo se na osamdeset hiljada na poslednjem popisu stanovništva u Srbiji, i na manje od stotinu na popisu u Hrvatskoj. Zbog čega su se pojavile ovako drastične razlike?
More...
Svako bavljenje historijskom ulogom Josipa Broza Tita ne može zaobići antifašistički ustanak 1941. i otpor staljinizmu koji je započeo 1948. Ipak, Četrdesetiprva i Četrdesetiosma ne daju odgovor na pitanje po čemu je Broz bio doista velik. Odluka o antifašističkom ustanku je bila hrabra, ali je bila i posljedica jedne strašne historijske situacije koja je nametala radikalne odluke. Valjalo je stati na stranu čovječanstva i civilizacije ili se predati nacističkom zločinu i ludilu. Utoliko 1941. izbora i nije bilo. Izbor nije postojao ni 1948. Zaboravlja se da je sukob inicirao Staljin. Titu nije preostalo ništa drugo nego da svoju državu, partiju i vlast očuva svim sredstvima i pod svaku cijenu, a nije bila riječ samo o vlasti nego, kao i 1941., o fizičkom opstanku. Utoliko su mitske 1941. i 1948. i manje zanimljive. Ovdje nas zanimaju Brozove odluke donijete u situacijama u kojima je postojala alternativa i koje su ujedno predstavljale radikalan politički i ideološki zaokret.
More...
Udžbenici istorije su u Srbiji, od početka ratova u bivšoj Jugoslaviji, menjani dva puta. Prvi put, u vreme Slobodana Miloševića, 1993. godine, u jeku rata u Bosni i Hercegovini. Drugi put, posle pada Miloševića sa vlasti 2000. godine, posle početka „demokratske tranzicije“. U oba slučaja motivi za promenu udžbenika bili su politički. Prvi put, promena udžbenika bila je posledica potrebe da se istorija koja se dogodila prilagodi istoriji koja je u toku, da se ratovi koji su se upravo dešavali stave u istorijski kontekst koji je trebalo da bude neka vrsta opravdanja.[1] Drugi put, promena udžbenika bila je rezultat nesigurne potrage za novim, demokratskim identitetom, koji se tražio, pre svega, u potpunom raskidu sa svim prethodnim paradigmama koje su se vezivale za „nenarodni režim“, pa samim tim, i za „staru istoriju“.
More...
Ako jugoslavensku ideju shvatimo kao nacionalističku doktrinu, njen zalazak započeo je već 1934. ubojstvom kralja Aleksandra u Marseilleu. Bila je praktično napuštena u ljeto 1939. sporazumom Cvetkovića i Mačeka. Jugoslavenski komunisti su neodlučno i nevoljko razmatrali mogućnost amalgamiranja Južnih Slavena u novu jugoslavensku naciju, ali su od toga tiho odustali u prvoj polovici šezdesetih godina, mada je Josip Broz tome intimno bio sklon. Nacionalisti trijumfalno ističu činjenicu da se nije formirala jugoslavenska nacija ali, kao zatočenici svojeg uma, nesposobni su vidjeti da je, dosljedno svojoj kozmopolitskoj suštini, jugoslavenstvo bilo nevoljno da postane još jedan imaginarni kolektivitet, a kao racionalni svjetonazor zaziralo je od strasti, iracionalizma i privida, bez čega stvaranje nacije nije ni moguće.
More...
Keywords: Yugoslavia; Croatia; WWII; 1941; communists; NDH; politics; war;
Dugo je jedna neugodna epizoda iz Drugog svjetskog rata bila tabu. Za vrijeme socijalističke Jugoslavije bilo je nemoguće vidjeti snimak ulaska Wehrmachta u Zagreb na dan desetog aprila 1941. i bilo je teško naići na opis tog događaja. No, kao i kod svakog tabua znalo se o čemu je riječ, kao što se znalo i zašto je događaj postao tabu. Grad Zagreb je ulazak vojske Trećeg Reicha dočekao s radošću. Tolikom da su i sami Nijemci bili iznenađeni, a po nekim njihovim izvorima nigdje u Evropi takav doček nisu ni doživjeli.
More...
Keywords: Yugoslavia; 20th century; nostalgia; reconstruction of past; objectivity; politics; identity;
Rijetki su pročitali Prustovu Potragu za izgubljenim vremenom, ali svi znaju za njegov suvi kolačić madlen koji, kad se umoči u čaj, evocira različite i mnoge uspomene. Nedavno je u CZKD bio organizovan okrugli sto na temu Rođeni u Yu i tom prilikom nije bilo čajanki i madlenki, ali jeste nešto drugo. Neko od učesnika se, naime, nostalgično sjetio i bajadera. To nije sve. Ovih dana se publicista mlađe generacije u novinama osvrće na crtani u 19.15.
More...
Keywords: culture; monuments; UNESCO; Yugoslavia; Kosovo; politics and culture;
Svojevremeno sam, sa Jovanom Ćirilovim, radila u komisiji Uneska na zaštiti manastira na Kosovu, da skratim, znam šta bi sve trebalo da izgovorim i u ovoj prilici, i koliki je bio proces učenja da od „spomenika kulture“ dođemo do svih oblika kvalifikovanja i izražavanja, e ne bi li se postigao cilj da se manastiri zaštite, i to u stepenu opasnosti.
More...
Keywords: Yugoslavia; 20th century; WWII; Josip Broz Tito; Charles de Gaulle; Dragoljub Mihailović; partizans; chetniks;
Nacionalna svijest teško izlazi na kraj s mitovima koje joj suprotstavlja ili nameće nacionalizam. Kritička povijest, osobito u malih naroda, često je osuđena na poraz ili na izgnanstvo. Srpska historiografija pokušavala je odavno već prikazati četništvo kao nacionalni i oslobodilački pokret. Nedavno je ono priznato čak kao oblik antifašizma. Javno mnijenje je u takvim prilikama izloženo obmanama, ponekad ih samo proizvodi ili podržava.
More...
Keywords: Yugoslavia; Yugosphere; nostalgia; politics;
Prije godinu dana napisao sam članak za Economist u kojem sam upotrijebio izraz “Jugosfera”. Tad sam proguglao riječ i pojavilo se devet referenci, ali ni jedna od njih nije značila ono što sam ja njome htio reći. Ako danas proguglate riječ “Jugosfera” ili “Yugosphere”, otvara se oko 32.500 referenci. Postoje stranice na Facebooku i u Wikipediji, a riječ je ušla u optjecaj i ljudi se njome služe kao da je uvijek postojala. Nagonski razumiju što znači. Je li to čudno, ili? Ovo je, dakle, priča o Jugosferi…
More...
Keywords: Yugoslavia; 20th century; communist party; politics; surrealism;
Danas, kada trideset godina nakon preciznog snimka “trenutka“ iz koga nam 1977. piše jugoslovenski nadrealista i komunista Marko Ristić zaključimo da i dalje živimo u istom (u pitanju su nominalne nijanse) “blokovskom, nasilničkom, militarizovanom, rasističkom, nacionalističkom, neofašističkom svetu u kome nema opstanka“, kao i da je rušenje jednog zida zazidalo, istovremeno, istim ciglama, na gomili i bez razlike, sva iskustva dosadašnjih revolucionarnih pokušaja, čini nam se više nego važnim vratiti se unazad, mnogo čemu singularnom iskustvu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije stvorene na principima revolucionarne, antifašističke borbe za narodno oslobođenje. Povratak Jugoslaviji, rođenoj u partizanskoj borbi naroda i narodnosti, koji su svoju pripadnost novoj naciji i novom, bez povratka na staro, iskazivali ne pripadanjem veri, naciji, tradiciji nego upravo prevazilaženjem svih postojećih determinanti i identiteta u potrazi za univerzalnim, nije samo poziv na povratak na staro. Naprotiv, Jugoslavija kao mesto samosvojnog iskustva iako verovatno danas predstavlja rukavac iz koga nema daljeg putovanja (putovanja u središte “te zemlje“), rukavac je na proplanku.
More...
Keywords: Yugoslavia; nostalgia; Balkanization; violence; Europe; identity; WWII; communism;
Interview with Stevan K. Pavlović by Igor Živanović.
More...
Keywords: Yugoslavia; Josip Broz Tito; hatred; repression; censorship;
Ima mnogih, koji još imaju sećanje – i na svoje greške – i koji ne mogu da se naviknu ni na novo obožavanje Tita, ni na priznavanje svoga nekadašnjega koristoljubivog obožavanja Tita, niti na potpunu kriminalizaciju Tita. U sva tri slučaja je reč o nekome nasilju nad sećanjem, i da bi stvari bile gore, nad sopstvenim sećanjem. Kako je Tito izvesno bio figura moći, ovo negiranje sećanja i nepriznavanje sopstvenog identiteta je samo još jedan žalostan dokaz šta su sve ljudi u stanju da urade kad otkriju prostor moći, ili jednostavno rečeno – kada uvide odakle vetar duva.
More...
Keywords: Yugoslavia; Serbia; warcrimes; moral responsibility; nationality;
U ovom radu baviću se pitanjem da li pojedince koji su po nacionalnosti Srbi možemo smatrati odgovornim za zločine počinjene u njihovo ime. Pre nego što pokušam odbraniti pozitivan odgovor na postavljeno pitanje, dugujem nekoliko objašnjenja, potreba za kojima – pažljiv čitalac će to odmah primetiti – proizlazi iz samog načina definisanja problema. Moram objasniti značenje kategorija koje će biti korišćene; moram takođe objasniti zašto neke druge, naizgled slične kategorije neće biti korišćene. Uvodna objašnjenja, kao i ceo tekst, kombinovaće analitički i normativni metod, iako razlika između dva pristupa neće uvek biti do kraja jasna. Verujem da mogu pokazati kako izvesna metodička konfuzija koja sledi manje proizlazi iz moje nesposobnosti ili nespremnosti da pitanju pristupim na odgovarajući način: reč je prvenstveno o karakteru problema.
More...
Keywords: Yugoslavia; 20th century; nationalism; communism; war; hate speech;
Vreme komunizma i vreme post-komunizma na prostoru bivše Jugoslavije podeljeni su ratom. U ovom tekstu pokušaću da analiziram osnovni uzrok tragičnog nasilja na Balkanu. Obrazlagaću tezu da je govor mržnje bio principijelni pokretač rata i najvažniji instrument masovnog ubijanja i razaranja. Čitalac će verovatno biti sklon da tvrdnje tipa “teror počinje u glavama”, “reči ubijaju”, itd., shvati kao jake metafore, ili u najboljem slučaju kao impresionističke kovanice koje upućuju na ujedinjujuću i mobilizatorsku ulogu ideologije u procesima koji su prethodili ratu – visok stepen ideološke unifikacije je uvek neophodan da bi se odluka o ulasku u rat prikazala kao opravdana, te da bi se “naš” identitet suprotstavio predstavi o “drugima” na osi prijatelj-neprijatelj. Ali teza koju sam izneo upućuje u drugom smeru. Nije reč jednostavno o tome da je jugoslovenskim ratovima prethodila zloupotreba reči u obliku kreiranja ekstremističkih ideologija, koje bi bile potom korišćene da isprovociraju i opravdaju destrukciju. Želim da pokažem da je samo određena vrsta ideja bila u stanju da razori Jugoslaviju, odnosno da ideologiju mržnje u jugoslovenskom slučaju ne treba čitati kao opravdanje prakse rata, već pre kao tvorenje ove prakse – nadam se da će čitaocu, kad dođe do kraja ovog poglavlja, ovakva tvrdnja izgledati manje maglovita nego što je sada. Drugo, centralnu ulogu u procesu “ubijanja i razaranja rečima” nisu odigrali iz – tradicije Moderne odredivi – “ideološki aparati države” već “nezavisni intelektualci”.
More...
Keywords: Yugoslavia; Serbia; foreign policy; cold war; NATO;
Srpska spoljna politika zasnovana je na trostrukom nerazumevanju nesvrstavanja: ključni značaj politike prema Izraelu, beskorisnost kada je reč o unutrašnjoj stabilnosti i bezbednosti i irelevantnost u unipolarnom ili multipolarnom svetu. Kada danas neko pomene samoupravljanje, sećanje je, onih koji se sećaju, na dobra vremena. Ni razlozi za uvođenje toga sistema, a ni njegove neprirodnosti se više ne znaju. Isto se sada događa sa politikom nesvrstavanja. Zemlja je bila uticajna – to je ono što se stalno ističe. Ne govori se ozbiljno o razlozima za izbor upravo takve spoljne politike, ne ističe se njen stvarni značaj, ne cene se posledice i ne razmatra se da li je zaista ugled zemlje bio toliki koliki je bio zbog politike nesvrstavanja? Zbog toga, možda, ima smisla posvetiti nekoliko rečenica tim pitanjima. Na kraju još samo kratak komentar o politici svrstavanja u Evropsku uniju.
More...
