
Србија и руска револуција 1917. Нове теме и изазови
Две револуције на тлу Русије, фебруара и октобра 1917. Годи не имале су далекосежне последице на цео турбулентни 20. век. Русија неће бити творац и гарант мировних уговора после Првог светског рата, чиме ће нехотично охрабривати ревизионизме поражених или држава незадовољних новим поретком. Револуција и грађански рат унели су у европску свакодневицу појам „бољшевизам“, који постаје синоним за свако зло против кога се ваља борити свим средствима, па и у савезу са „црним ђаволом“. За Србију, то је била далекосежна промена тектонског карактера. Може се само нагађати да ли је била тежа неизвесност у току јулске кризе 1914. или губитак ослонца 1917. године. Прошло је сто година од тада. Руска револуција је као тема историчара крајем 20. века постепено маргинализована. Поистовећивана је са идеологизованим клишеом и постепено је подвргавана ништа мање идеологизованој ревизији или друштвеном забораву. [...]
More...