We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Vojna cenzura u Rusiji je ubrzano prešla u novu fazu: od pretnje blokiranjem i zatvaranjem nezavisnih medija (koja je skoro u potpunosti sprovedena), ruske vlasti su prešle na pretnju krivičnim gonjenjem novinara i građana koji šire informacije o ratnim dejstvima u Ukrajini, a koje se razlikuju od zvaničnih saopštenja ministarstva odbrane.
More...
Nakon ruskog napada na Ukrajinu slovenačka je vlada smjesta obznanila da je Slovenija spremna prihvatiti više hiljada ukrajinskih izbjeglica. Kao slovenski građanin nisam se osjetio samo ponosnim, nego i osramoćenim.
More...
Putin je opet sve nadigrao. Putin je izneverio Donbas. Putin je sam sebi zabranio vojnu intervenciju na Ukrajinu. Znajući ga, Putin će potom samog sebe izneveriti i započeti rat tada kada njemu to bude zgodno, kada proceni da je došlo pravo vreme.
More...
Često zaboravljamo kako fašizam dejstvuje: kao čista i sjajna alternativa ovozemaljskim dužnostima svakodnevice, kao svetkovina potpuno iracionalnog protiv razuma i iskustva. Fašizam karakterišu oružani odredi koji ne liče na oružane odrede, ravnodušnost prema pravilima rata protiv naroda koji se smatraju inferiornima, veličanje „carstva“ posle otimanja teritorija.
More...
„Rusi nisu ludi da se upuste u operaciju koja bi im donijela veću štetu od koristi. Vijesti o nadolazećoj ruskoj invaziji samo su jedna u nizu blamaža američkih tajnih službi.“ Ovako je tjedan dana prije Putinove agresije govorio Miloš Zeman, predsjednik Češke. Kad su ruske snage upale u Ukrajinu, izgledalo je kao da se dugogodišnjem Putinovom obožavatelju srušio svijet. Zeman je rođen 1944. godine, itekako dobro pamti sovjetsku okupaciju 1968. i ruske tenkove na ulicama Praga. U posebnom obraćanju građanima izjavio je da je pogriješio u procjeni, da je Rusija počinila zločin protiv mira i agresiju koju treba dosljedno osuditi, ne samo verbalno, već i djelima.
More...
Ratovi su najužasniji događaji. Ne bi trebalo nikada da se dešavaju. Sve ljudske napore bi trebalo usmeriti u pravcu onemogućavanja ratova. Da ne budu samo nelegalni, nego nemogući, tako da niko ne bude u stanju, niti da ima motiv da ih pokreće.
More...
Od kraja Drugog svetskog rata navikli smo na poređenje ovog ili onog evropskog političara s Hitlerom, i nikad za ovih 77 godina to nije bila održiva hiperbola. Čak ni genocidni ratovi u bivšoj Jugoslaviji, mada po suštini uporedivi sa nacističkim, nisu imali iste razmere ni posledice. Danas, kada se primeni na Vladimira Putina, po prvi put to poređenje deluje primereno – ne još sa Hitlerom Holokausta, već sa Hitlerom 1939. u napadu na Poljsku.
More...
Saopštenje uredništva ruskog portala Meduza, koji se više ne otvara iz Rusije. Zapravo, većini ruskih nezavisnih sajtova i portala više ne može da se pristupi. Blokiran je i pristup BBC-u, Deutsche Welleu, Radio Slobodnoj Evropi, Twitteru, Facebooku, ne otvara se Wikipedia… Čitaoci se dovijaju instaliranjem VPN-a i softvera za šifriranje i sakrivanje IP adrese i deblokiranje cenzurisanih web stranica.
More...
„Ovo je užas“, rekao je momak koji je stajao iza mene u redu na kijevskom aerodromu Borispolj. Pokušavali smo da kupimo karte za poslednji let iz Kijeva. U 3 sata posle ponoći 24. februara aerodrom su zauzeli ruski padobranci. Ljubazni mladi carinici koji su proveravali moje dokumente sada su možda mrtvi ili zarobljeni. Svi ljudi koje sam sretao tokom petodnevne posete Ukrajini – političari, rezervisti, rudari, aktivisti – svi oni sada rizikuju život, mogućnost da budu ranjeni, zarobljeni, mučeni, trajno traumatizovani.
More...
Izrael je u julu 1970. izveo vazduhoplovnu operaciju Rimon 20. U pažljivo planiranoj zasedi izraelski avioni su namamili sovjetske migove na egipatskom nebu da polete ka njima. Oboreno je 5 migova, pri čemu su poginula trojica pilota. Bio je to samo deo velikih sovjetskih vojnih snaga poslatih u Egipat. Veliki SSSR je bio na vrhuncu moći, ali to nije sprečilo mali Izrael da mu se vojno suprotstavi. Dvanaest godina kasnije, u vojnoj operaciji u Prvom libanskom ratu Izrael je bez oklevanja napao sirijske vazduhoplovne snage i uništio sovjetski raketni sistem zemlja-vazduh. Niko nije ni pomišljao da odustane od ove akcije da ne bi naljutio Ruse.
More...
Koliko treba da se prolije krvi žitelja Ukrajine da bi se utažila srpska žeđ za pravdom? Ozbiljno pitam. Jednom bi ta žeđ valjda morala da se ugasi, kako bismo nadalje živeli manje-više u miru. Koliko gradova u Ukrajini treba da bude sravnjeno sa zemljom da bi se Srbi konačno osvetili NATO-u i Amerikancima? Koliko duboko ruski tenkovi treba da uđu u Ukrajinu, kako bi Ukrajina – a i Srbija s njom – povratila svoj suverenitet? Jer, tako nam se kaže, 2014. Ukrajina je izgubila suverenitet, uzeli su joj ga notorni Amerikanci, pa joj ga sad Rusija vraća na tenkovima. Kako Ukrajini tako i Srbiji. (Zaista, kako?) Koliko demonstranata u Rusiji treba da utamniči Putinov režim, da bi se Srbi osećali slobodno? Za sad smo na 7.000. Malo, mnogo? Koliko televizijskih tornjeva treba da se sruši u Ukrajini i koliko nezavisnih medija da se zatvori u Rusiji da bi Srbi bili zadovoljni stanjem demokratije i slobodom medija u svetu?
More...
Slike užasa iz Ukrajine, zemlje koja se ničim izazvana našla pod brutalnom agresijom Rusije i pred otvorenim negiranjem prava na postojanje od strane Vladimira Putina, otvorila je kraj svih ostalih pitanja i ono o ideji ujedinjene Europe. I to baš u momentu u kojem su kao jedini preostali ljudi koji su vjerovali u tu ideju ostali Ukrajinci. Ovdje naravno govorim o Europskoj uniji kao ostvarenju te ideje, a ne o raznim drugim zamislima totalitarnog ujedinjenja Europe.
More...
Odesa. Desetine ljudi su u plamenu, guše se, skaču kroz prozor. Zapadni mediji nazivaju ih „proruskim snagama“. Napolju aplaudiraju njihovi protivnici. Ljudi koji su bacili zapaljive bombe su Ukrajinci. „Skočite, spasiće vas vaš Putin“, čuli su se povici. Nedavno smo građane Ukrajine slavili kao heroje slobode. Izgleda smo se prevarili. U Ukrajini postoje zaraćene strane, a ne pristalice demokratije i despotije. U pitanju su moć i borba za teritorije, a ne sloboda. Da li su nam prozapadni piromani draži od proruskih batinaša?
More...
Ruske rezerve su navodno negde oko 500 milijardi dolara. Novac je u najvećoj meri u takozvanim suverenim fondovima, kakve imaju zemlje koje su izvoznice nafte i gasa. A ne mogu da se oslanjaju na sopstveni novac, pa rezerve drže u stranom. Pa, kaže se, sankcije ne mogu mnogo da naškode ruskoj privredi i budžetu. Ovo je pogrešno.
More...
Zapadni političari su sve češće prinuđeni na ulogu psihoanalitičara. Jer logika Kremlja drugačije se ne da razumeti. O prognoziranju budućih poteza da i ne govorimo. Pre neku nedelju je The New York Times izvestio svetsku javnost o razgovoru Baraka Obame i Angele Merkel, gde je ona konstatovala da ruski predsednik izgleda „živi u nekakvom svom svetu“. U nedavnom intervjuu objavljenom u The Wall Street Journal, državni sekretar SAD Džon Keri se govoreći o našem predsedniku slično izrazio: „U poslednje vreme se rađa skoro opipljiv osećaj da on (Putin) stvara nekakvu svoju realnost, svoj svet odvojen od stvarnih činjenica sa kojima se susreću ostali ljudi i svi narodi sveta, uključujući i njegov sopstveni“. A onda je progovorio jezikom psihonalize: „Pred nama je tip ličnosti čije su reakcije potpuno protivrečne svim lekcijama koje smo tokom poslednjih 60-70 godina već savladali. I sve što on čini je do te mere nekongruentno, da vi počinjete da žalite sve one koji će na kraju morati da plate visoku cenu njegove neodgovornosti. To se, na njegovu nesreću, u prvom redu odnosi na građane Rusije.
More...
Može li Srbija da ostane neutralna u sistemu sankcija protiv Rusije koji se postepeno uspostavlja i zaoštrava? Kratak odgovor je negativan.
More...
Ratni pohod Vladimira Putina na Ukrajinu traje već peti dan. Isto toliko traju i otpori ratnoj agresiji, kako u Ukrajini, tako i u samoj Rusiji, gde nekolicina nezavisnih medija, među njima Novaja gazeta, Mediazona i tv kanal Dožd, vode žestoku borbu za istinu o ratu u Ukrajini, izveštavajući ujedno i o odmazdi ruskih vlasti nad građanima koji su se usprotivili ratnoj politici svoje zemlje. Naime, građani nezadovoljni Putinovim ratnim pohodom, izašli su 24. februara na ulične proteste u preko 50 ruskih gradova. Tom prilikom uhapšeno je oko 1.700 građana. Šta je bilo problematično u ovom izražavanju nezadovoljstva za ruske vlasti? Odgovor je: sve! Njihovo prisustvo na ulicama. Njihov antiratni stav. Njihova brojnost. Naposletku, ili možda na početku: njihov jezik.
More...
Situacija u Ukrajini je postala smrtno ozbiljna. Počela je da proizvodi političke viceve. Stanovnicima najveće evropske države, naravno, nije do političkih viceva. Crni humor vlada njihovim životima. Ne treba tragati za specijalizovanim satiričnim časopisima niti tražiti zabavne strane u dnevnoj štampi. Šale se zbijaju na naslovnim stranama glavnih novina. „Rusija preti vojnom intervencijom u istočnoj Ukrajini. Sjedinjene Države će zato rasporediti vojne snage u Litvaniji, Letoniji i Estoniji i Poljskoj.“
More...
Vest da je Rusija napala Ukrajinu dočekala sam nespremna. Nisam puno razmišljala o tome kako će građani/ke Srbije reagovati na ovu invaziju; pa zaboga, rat je nešto najgore i treba ga osuditi, mislila sam. Između ostalog, živeći na ovim prostorima mnogi su i sami iskusili posledice rata, bombardovanje i izbeglištvo. Stoga mi je bila daleka pomisao na bilo kakvo pravdanje stradanja nedužnog stanovništva. Veoma sam se uznemirila kada sam shvatila da mnogi direktno ili indirektno podržavaju agresiju na Ukrajinu. Mnogi bi rekli da niko normalan nije za rat i da to rade samo zli ljudi. Ne mora čovek da bude zao da bi podržao nasilje, ali mora da je i sam iskusio neki vid zla. To je ono što psiholozi nazivaju posledicama kolektivne traume.
More...
Dok govori oružje valja podsjetiti da je prva žrtva rata vazda istina. Ako uopće možemo govoriti o jednoj istini, tada je to istina ljudi čiji život konflikt neposredno ugrožava i obilježava. Većinom su to ljudi koji su stotinama ili hiljadama kilometara udaljeni od centara moći gdje se donose odluke o njihovoj sudbini.
More...
