We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Većina domaćih rasprava o poslednjoj ratno-mornaričkoj „tuči“ u Kerčkom moreuzu svodi se na diskusiju o tome jesu li ukrajinski oklopni čamci povredili ruske teritorijalne vode i da li je (prema tome) naša obalska straža imala „zakonito pravo“ da ih uz aktivnu primenu oružja presretne.
More...
Kada me studenti pitaju zašto govorim „u Ukrajini“ a ne „na Ukrajini“, podsetim ih na njihov odnos prema svojim prezimenima. Na prvom predavanju neko od studenata me obavezno ispravi napominjući na kom slogu njegovo prezime treba akcentovati. Neko neće da bude IvanOv, već IvAnov. Neka studentkinja ne želi da je zovu ZubrIckaja, već ZUbrickaja jer misli da je lepše da njena ličnost bude asocirana sa bubalicom (зубрила) nego sa bizonom (зубр). Ne znam za slučaj predavača koji je insistirao na svojoj verziji artikulacije nečijeg prezimena. Za sve profesionalno upućene na reči i jezik pravo na ime je neotuđivo i nepovredivo.
More...
Nedavno sam izlazeći iz Radio Eho Moskve, na prašnjavom trotoaru Novog Arbata naleteo na našeg poznatog međunarodnog analitičara.
More...
Međunarodni krivični sud u Hagu je na svom sajtu objavio izveštaj glavne tužiteljke Fatu Bensude, dokument u kojem je mnogo toga u vezi sa ruskom agresijom protiv Ukrajine nazvano pravim imenom. U tom izveštaju je između ostalog navedeno sledeće...
More...
Reklo bi se da je jedna od važnijih pouka koju je Kremlj izvukao iz ukrajinskog konflikta na Zapadu prošla skoro neopaženo. Naime, izgledalo je da su gotovo svi pokušaji zbližavanja Evrope s Putinovim Evroazijskim savezom (pod uslovima koje je nametala Moskva) nemogući. Stekao se utisak da Rusija od početka konfrontacije sa Ukrajinom sve više tone u izolacionizam. Da, što se unutrašnje politike tiče to je zaista tačno. Međutim, Rusija je na planu spoljne politike udesetostručila svoje napore da Evropu prekroji po svojoj meri. Kremlj danas čvrsto stoji na stanovištu da se „suverena“ Rusija ne da zamisliti bez „sfere svog uticaja“ koja će se u širokom pojasu prostirati od Lisabona do Vladivostoka. Kremlj hoće da preformatira evropsku svest. Kremlj hoće da natera Evropljane da se odreknu svojih institucija, da čitavoj klasi svojih političara okrenu leđa i tako postanu „putinokompatabilni“. Radi ostvarivanja ovih ciljeva, medijska strategija Kremlja je istovremeno usmerena u tri pravca.
More...
Apsolutni svetski šampion je… ko? Da li je to neko ko je pretrčao sto metara apsolutno maksimalnom brzinom od 300.000 kilometara u sekundi? Ne. Možda čovek koji je ovu razdaljinu prevalio brže od svih ljudi u istoriji čovečanstva? Opet ne. Mi ne znamo kojom brzinom je trčao drevni afrički lovac loveći antilope. Šampion je onaj koji trči brže od svih današnjih učesnika u trci. I zato nemojmo upoređivati V. V. Putina sa Čerčilom ili Aleksandrom Makedonskim. Ali budući da je on taj koji danas suvereno niže jednu pobedu za drugom, Putin je među svojim savremenicima ubedljivo najistaknutiji političar današnjice.
More...
U Donbasu već mesecima traje rat, ginu ljudi, sve je više izbeglica. Možemo da raspravljamo o tome ko je odgovoran za ovaj rat, ali jedno je sigurno: za njega nije odgovorno civilno stanovništvo koje je samo talac političkih sukoba. A najmanje su odgovorni deca i starci.
More...
Satima i satima su u Minsku pregovarali lideri Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke. Rezultat – prekid vatre. Ništa više. Stanje u Ukrajini je beznadežno: ta zemlja se raspada i za to su podjednako odgovorne Rusija i Amerika, a ne treba zaboraviti ni samu Ukrajinu. Napori Evrope uloženi u postizanje mira i njeno pozivanje na razum bili su uzaludni.
More...
Prva i najočiglednija pouka koju smo izvukli iz konfiskacije bogatstva ruskih oligarha jeste to da Rusija u periodu pre 24. februara nije bila oligarhija, kao što su mnogi verovali, već autoritarna autokratija. Vlast nije bila u rukama malog kruga najbogatijih, već u rukama samo jednog čoveka. Da bismo izveli taj (prilično očevidan) zaključak, moramo se vratiti na izvorna obrazloženja za zaplenu imovine. Administracija Sjedinjenih Država je ove mere najavila pre početka rata, računajući da će oligarsi suočeni s mogućnošću gubitka bogatstva izvršiti pritisak na Putina da odustane od invaziju na Ukrajinu. Verovatno je većina oligarha na koje su mere usmerene (i onih koji su strahovali da će se naći na njihovoj meti) odlično znala šta ih čeka i gotovo je izvesno da su se protivili ratu. Ali, kao što se pokazalo, njihov politički uticaj je zanemarljiv. U ironijskom obrtu, kažnjeni su upravo zato što nisu imali moć.
More...
Takozvani oligarsi u Rusiji i drugim bivšim komunističkim zemljama, buržoaski su pandan onoga što je Marks zvao lumpenproletarijatom: nemisleća kohorta podložna političkoj manipulaciji jer njeni pripadnici nemaju klasnu svest ni vlastiti revolucionarni potencijal. Međutim, za razliku od proletarijata, lumpen-buržoazija koja se u ovim zemljama javlja krajem 1980-ih, kontroliše kapital – i to mnogo kapitala – zahvaljujući divljoj „privatizaciji“ imovine u državnom vlasništvu.
More...
Čitam što obično ne bih da bih razumeo. Pa, na primer, pročitam naslov kako je „Hrabro biti na strani Ukrajine, a časno biti na strani Rusije“. Ili tako nekako. Kako bi to trebalo razumeti? Za hrabrost čast nije neophodna, a časnost ne zahteva hrabrost – to bi bilo jedno tumačenje. Ako se to želi reči, u Srbiji postoji, ako dobro razumem, veliki broj časnih kukavica, i mali broj nečasnih heroja. A sva je prilika, imajući u vidu da je zvanična politika da se ne bude ni na jednoj strani, da ne nedostaju i nečasne kukavice. Naravno, ako se svejedno misli da su časni ljudi hrabri, a hrabri ljudi časni, onda je ovo što je rečeno lišeno smisla, mada i dalje ostaje zaključak da su ljudi koji određuju i slede zvaničnu politiku lišeni i časti i hrabrosti.
More...
Rat u Ukrajini izaziva potrese u međunarodnim odnosima. Otvorena su nova pitanja o nacionalnoj bezbednosti Evrope, a energetska geopolitika je duboko uzdrmana. Pored toga, čini se da rat stvara nove podele između globalnog severa i globalnog juga, dok Rusija i Kina jačaju svoje strateške odnose.
More...
Prošlo je 30 godina… Nikada se za to vreme prošlost nije tako direktno sudarila sa sadašnjošću kao ove godine. Na 20. godišnjicu početka agresije na BiH došli smo u Sarajevo nas pedesetak stranih novinara i fotografa, koji smo uz Sarajlije delili mračne dane istorije Bosne i svedočanstva rata, opsade i masovnih zločina, koji su se sada ponovo vratili u Evropu. Bili smo tu da s njima razbijemo zaborav i amneziju Evrope, koja je bila željna da izbriše svoju sramotu i to tragično poglavlje svoje istorije, i koja se bila ponovo uljuljkala u nadu o Fukujaminom kraju istorije i večnom miru.
More...
Izraz westsplaining, vestsplejnovanje, smišljen je po uzoru na kovanicu iz savremene feminističke teorije mansplaining (man + explain) kojom se opisuje prikriveno seksistički manir snishodljivog, patronizujućeg muškog objašnjavanja ženskih prava i problema ženama. Izraz delimično odgovara terminu balkanizam Marije Todorove, odnosno orijentalizam Edvarda Saida – ukratko, vestsplejnovanje je kad zapad, arogantno i neovlašćeno, objašnjava istoku njegove probleme i prilike. Prim.prev.
More...
U zapadnim medijima kolaju različite glasine o zdravstvenom i mentalnom stanju u kojem predsednik RF Vladimir Putin donosi odluke koje se tiču rata i mira, života i smrti miliona ljudi. Medicinske dijagnoze se postavljaju u rasponu od mogućih mentalnih poremećaja i demencije do navodnih simptoma karcinoma i začetaka Parkinsonove bolesti. Uz ove fiziološke poremećaje navodi se učestalo i još jedno patološko stanje, naime Putinova opsednutost istorijskom geografijom i nekritičkim narativima o ruskoj istorijskoj veličini, slavi i nepravdi koja se nanosi ruskom narodu. Već u jednom intervjuu iz 2019. Putin se bavio opravdanim i neopravdanim etnogenezama naroda, iskonskim i konstruisanim identitetima u rasponu od 12. veka do danas. Ovoj ezoteriji je navodno u užem krugu saradnika bio naročito izložen tokom dugotrajnog karantina u koji se dobrovoljno sklonio za vreme aktuelne pandemije. Jedna patologija je tako hranila ovu drugu, a evropski kontinent je iz kolektivne neuroze izazvane pandemijom upao u stanje opšte anksioznosti koju je pokrenula ruska vojna agresija na Ukrajinu.
More...
Tek što je Roman Abramovič najavio da će zbog sankcija koje je Velika Britanija uvela ruskim oligarsima ponuditi na prodaju fudbalski klub Čelsi, potencijalni kupci su počeli da se utrkuju s ponudama. Jedna sportska ikona, veliki igrači iz Sitija, čak i jedan uvaženi kolumnista Tajmsa, prihvatili su da zastupaju nekoliko američkih multimilijardera u najavljenoj licitaciji. U međuvremenu, mnoštvo londonskih nekretnina u vlasništvu ruskih oligarha našlo se u procesu likvidacije, što je odavno trebalo da se dogodi. Zašto tek sada?
More...
Bila je ta nesretna, ratna 1991. Sjećam se, vratila sam se s nekog ratišta, očiju punih razaranja i smrti zbog želje srpskog vodstva za stvaranjem Velike Srbije. Glupo i nepotrebno umiranje za teritorij i naciju, kao i ovo kojemu sa zebnjom svjedočimo – Putinovu razaranju Ukrajine, zločinu protiv civila, pretvaranju Marijupolja u hrvatski Vukovar… Na porti TV kuće sjedio je portir, „čuvar“ redakcije s onim svojim telefonskim uređajem preko kojega je u mirno doba Jugoslavije prisluškivao razgovore novinara, a nije bio jedini, i potom ta bezvezna čavrljanja dojavljivao Službi koja je brinula da nitko ne skrene sa zadanog pravca neslobode i čvrste ruke jedine nam Partije. Elem, onako umorna, ipak sam na staklu porte, pred očima dotičnog sluge novoga režima, primijetila papir s imenima zaposlenika „kojima se ubuduće zabranjuje ulazak u zgradu“, to jest „nepoćudnih“ kolega sumnjiva porijekla, a koje je nova nacionalistička vlast proglasila unutarnjim neprijateljima, petom kolonom za koju više nema mjesta među nama, čistim Hrvatima. Impulzivno sam strgnula taj ogavni spisak i dobila udarac nogom od vratara, budnog čuvara nacionalne TV kuće od neprijateljskih „spavača“.
More...
Mnogi rusku invaziju na Ukrajinu opisuju kao početak novog hladnog rata, nalik starom po akterima i ideologiji. „U borbi između demokratije i autokratije, između suvereniteta i gubitka samostalnosti na kraju će pobediti sloboda“, istakao je predsednik Bajden u televizijskom obraćanju na dan kada su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu. Ali mada se Rusija i zapad ne slažu u mnogim principijelnim pitanjima, ovo nije repriza Hladnog rata. Ovo je geopolitički 21-ovekovni sukob za postizanje globalne prednosti. Ako ima mesta poređenju, ovaj trenutak je sličniji prilikama u Evropi pre Prvog nego nakon Drugog svetskog rata.
More...
